У савременом дигиталном добу 21.века, отварају се нове многе могућности за зубну технику. У многим лабораторијама данас ради се моделација на компјутеру и фрезују се крунице у CAD/CAM.
У већини зуботехничких школа и данас се практикује класична мануелна метода моделације круница у воску. Направићемо упоредну анализу класичне и дигиталне методе израде крунице на једном примеру.
Наши млади зубни техничари 3.године зуботехничког смера, представиће уз асистенцију својих професора практичне наставе Љубице Цветковић и Др Александре Јовић ово поређење.
Радни кораци на примеру зуба 26. Пре моделације вршимо припрему радног модела са покретним радним патрљцима и изливање отиска антагониста, а након тога фиксира се модел у оклузији у артикулатору. И код дигиталне израде исто је потребно постићи правилну оклузију .
Мануелно моделовање крунице зуба 26
При моделацији се посебно обраћа пажња на правило максималне интеркуспидације,број квржица,облик као и на знак лука и угла. При моделовању стално треба проверавати антагонистички контакт модела у артикулатор, јер тиме добијамо жељену контактну тачку и избегавамо пуцање воска. Ученик током рада посматра исти зуб у супротном квадранту као и показне моделе.
Ученици класичну мануелну методу изводе са инструментима по Питер Томасу и инструментом Ле Црон. Након моделовања крунице са вестибуларне и палатиналне стране следи моделовање оклузалне површине и квржица. Фисуре се могу урезати и нагласити различитим инструментима по Питер Томасу. Овим поступком моделација круне класичном методом је завршена.
Дигитално моделовање
Пре започињања моделације крунице 26 отвара се компјутерска листа за пацијента која садржи име и презиме ,боју зуба, врсту потребног рада (крунице), врсту материјала и име стоматолога. Припремљене моделе скенирамо на 3д скенеру као и код класичне израде морамо имати радни модел и модел антагониста. Такође модел мора бити пренет у централну оклузију.
Утврђивање демаркационе линије
Потребно нам је и код компјутерске израде коју радимо и одређујемо помоћу посебних алата и померајућим тачкама, одређујемо минималну дебљину између крунице и радног патрљка.
Компјутер нам сам даје предлог за будући морфолошки облик крунице, а посебним алатима се утврђује руб, дебљина крунице и контактна тачка са зубима антагонистима и суседним зубима.
Моделације крунице дигитално
Програм нам прво даје предлог који техничар прилагођава према моделу у односу на функцију и естетику. Критеријуми и стандарди које морамо поштовати исти су од класичног и дигиталног моделовања. Током дигиталне моделације можемо круницу посматрати из свих праваца.
Закључак
Данас се и даље користе оба начина израде, међутим дигитална моделација пружа нам нове функције, брзи процес рада, прецизност, повећање транспаренције. Међутим у основи се мора задржати основно начело, а то је добро познавање морфологије зуба, која је темељ сваког даљег усавршавања и унапређивања знања у протетици независно од методе рада.
