Када је од последица из Првог, а затим и Другог светског рата, 2. фебруара 1953. године у Београду умро генерал-мајор ЈНА др Војислав Дулић, Срески и Општински, односно Градски комитет КПЈ, предложили су органима власти да Народна болница у овом граду понесе његово име. Седам година касније, 1960. године и наставници Средње медицинске школе у Пожаревцу донели су одлуку да ова школа понесе његово име. Тако је Медицинска школа у Пожаревцу од 1960. па до 2002. године носила име „Др Војислав Дулић“. За све ово време Школа је Дан школе обележавала 12. маја, дан рођења др Војислава Дулића.
Др Војислав Дулић рођен је 12. маја 1900. године у селу Брежане, где је завршио основну школу, а три разреда гимназије у Пожаревцу, 1914. године. Почетак Првог светског рата прекинуо му је даље школовање. У вихору рата одлучује да се заједно са српском војском, у којој су му били отац и браћа, 1915. године повуче испред непријатељске војске преко Албаније. Са групом млађих ђака – избеглица, прелази прво на Корзику, а онда у Француску. У лицеју у Поатјеу наставља школовање и ту полаже први део матуре. Повратком у домовину, по завршетку рата, у Пожаревцу завршава велику матуру.
Медицину је студирао у Грацу и Београду. Као студент припадао је групи напредне омладине, због чега, после завршених студија није могао да добије место у државној служби, већ бива принуђен да отвори приватну ординацију у Пожаревцу.
Захваљујући солидној спреми, питомој и племенитој нарави и приступачности у опхођењу са људима, брзо стиче велики број пријатеља и пацијената, нарочито међу сиромашнијим грађанима и сељацима. Осим тога, др Воја Дулић је огромне личне напоре улагао у здравствено просвећивање становништва, нарочито на селу, организујући здравствено-просветне течајеве у које је укључивао читав низ медицинских, просветних и културних радника из Београда и Пожаревца.
Због левичарског деловања стално је био прогањан, а 12. јануара 1937. године ухапшен и спроведен у злогласну Главњачу на саслушање. После више од 3 месеца судског притвора и суђења ослобођен је одговорности за наведене оптужбе.
Иако је на суду ослобођен, као човеку који је лишаван слободе из политичких разлога, није било више опстанка у Пожаревцу. Напушта Пожаревац и одлази за задружног лекара у селу Лазници. Пошто га и тамо не остављају на миру, напушта ово место и одлази у Београд, где отпочиње специјализацију дечијих болести. Због тешких материјалних прилика напушта специјализацију и прима место лекара и управника болнице за грудоболне у Равном Гају.
У кратком априлском рату 1941. године као резервни официр одлази у рат, али убрзо по капитулацији југословенске војске одлази у заробљеништво. Некако је успео да побегне и поново се враћа у Равни Гај одакле тајно помаже НОП коме се одмах прикључује.
Читаво време рата провео је у партизанским редовима као лекар. Био је члан АВНОЈ-а, руководилац санитетске службе у Врховном штабу НОБ и ПОЈ. После рата два пута је биран за народног посланика. Одликован је са више високих ордена и Споменицом 1941.
Умро је од последица рата 1953. године у Београду као генерал-мајор Југословенске народне армије.
Др Војислав Дулић остаће трајно упамћен по својој активности у организацији Црвеног крста, како пре рата, тако и за време Другог светског рата, као и после ослобођења, до своје смрти.
Родни Пожаревац на својствен начин се одужио светлом лику др Воје Дулића: једна од улица носи његово име, а такође и Општа болница и до скоро Медицинска школа (2002). Општинска организација Црвеног крста је у знак поштовања према овом хуманисти установила Повељу под његовим именом која се додељује активистима и организацијама за изузетне резултате, а маја 1996. на згради Црвеног крста у Пожаревцу, првом послератном секретару Црвеног крста Србије откривена је спомен плоча.
